Тадқиқот объекта: оммавий ахборот воситалар тили.
Тадқиқот мақсади: оммавий ахборот воситалари тилининг нутқ маданиятини меъёрий, коммуникатив ва этик аспектларда тадқиқ килишдан иборат.
Тадқиқот методлари: диссертацияда куйидаги методлардан фойдаланилди: лингвистик тавсиф методи, семантик-стилистик метод, компонент тахлил методи, матн билан боғлиқ тахлил, киёсий метод, акустик анализ (радио ва телевидение) методи, ижтимоий сурок методларидан фойдаланилган.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: нутк маданиятининг меърий, коммуникатив ва этик аспектларида оммавий ахборот воситалари ( газета, телевидение ва радио) тили илк бор монографик тадқиқот объекта сифатида тадқиқ этилди; оммавий ахборот воситалари тили ва нутқ маданияти масалаларини тилшуносликда ўрганиш принциплари аниқланди; нутқ маданиятининг замонавий концепцияси ёритилди ва оммавий ахборот воситалари талида нутк маданияти намоён бўлишининг ўзига хос хусусиятлари кўрсатилди; замонавий ОАВ тилининг хусусиятлари тахлил этилди; оммавий ахборот воситалари тилининг миллийлиги очиб берилди; газета тилининг социопсихолингвистик ва функционал-коммуникатив хусусиятлари ўрганилди; газета тилининг экспрессивлиги ва ундаги нутқий-маданий баҳоси аниқланди; телевидение ва радио тилининг хусусиятлари ёритилди ва уларнинг экспрессивлиги, нутқий-маданий баҳоси аникланди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг меъёрийлик аспектида тадқиқ қилинди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг коммуникативлик аспекта ёритилди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг этик аспекта тахлил этилди; оммавий ахборот воситалари талида нутк маданияти аспектларининг ўзаро боғликдик жиҳатлари очиб берилди.
Амалий ахамияти: тадқикот натижаларидан умумий ва ўзбек тилшунослиги, нутк маданияти, услубият ва матн тахлили, социолингвистика, психолингвистика, риторика ва журналистика йўналиши бўйича машғулотлар ўтказишда, диссертациялар, монографиялар, дарсликлар, ўқув қўлланмалар ёзишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси: Диссертация иши натижалари ва материалларидан Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг халқаро журналистика факультета, Ўзбекистон Милий университетининг ўзбек тилшунослиги (нутқ маданияти ва нотиқлик санъати йўналиши) кафедрасида “ОАВ тили, услуби”, “Матбуот тили, услуби”, “Электрон ОАВ тили, услуби”, “Оммавий онгни шакллантиришда ОАВ тилининг ўрни”, “Нутқ сифатлари”, “Нутқ маданияти асослари” фанлари ва курслари бўйича маъруза ва амалий машғулот дарсларини олиб боришда кенг фойдаланилмоқда.
Қўлланиш сохаси: умумий ва ўзбек тилшунослиги, социолингвистика, психолингвистика, услубият, нутк маданияти асослари, нотиқлик санъати.
As it is known, the social status of occupation in the communication is determined, compared to the
participants-curry, relationship status, position and role in the family. Speech communication is an important tool for providing information about the social status of the participants. For example, the speech units selected by the owner, the speech etiquette forms can transport information about the social status of the speaker. In particular, the participants' concluding remarks in the life of society are received great attention in the communication culture of Uzbekistan. In this article deixis theory in linguistics, deixis of the social condition, its representatives are discussed. In communication gestural units they are mainly used to express participants' social condition. The social status of linguistics in the speech of the participants of the dialogue is pointed as social deixis, we used terminology of social condition deixis. After all, the social status (social further status) of speech participants is provided in terms of social deixis. The speech units that
express social status deixis not only explain speaker and social condition of other participants, but also inform about its subjective evaluation. Linguistic and also extralinguistic units are used to make deixis of social status in the Uzbek language. Language units of deixis of social status language include pronouns, contact units, social lexic units and some supplements. Personal pronoun organize complicated deictic character as a tool to form of social status and person's deixis. They indicate participants of the speech which makes clear individual's deixis and determine social status deixis via showing their relations and
social factors in the same time. Supplement -s which indicates grammar meaning of possession, personal
suffixes, respect does a task of clarifying social status deixis too. Also, one of active language units that could explain speech participants' social status is reference units. Reference units' have a special duty of not only grabbing attention of listener in the speech, but also defining social relationship between speech participants. Communication units are actively used as a tool of indicating speech participants' social status in our speech. Even spelling name incorrectly to the listener indicates disrespectfulness, lowness of listener's social status or using words that mean relativity with strangers’ services as a respect. In speech deictic points which have social symbol are used in lexical field too. This include socially specialized lexic units. In
the conversion of speech participants practicing certain field's representatives' special words, slangs indicate that they are in a one group and they are socially equal. Character (right) which was formed by human's job, position, adorenes identifies not only that person's duty (responsibility), but also his position along communicative act. Overall, in Uzbek language expression units of the social condition deixis are various, therefore when each of them are analysed deeply they could obviously give intriguing informations about not only pragmalinguistics, but also sociolinguistics of Uzbek linguistics' researches
Мақолада тилшуносларнинг доимо диққат марказида бўлган нутқ маданияти масалалари, замонавий нутқ маданияти аспектлари атрофлича назарий жиҳатдан таҳлилга тортилган.Учта муҳим тушунча ватан, тил ва маданият буларсиз тараққий этган мамлакатда яшовчи халқ бирлигини тасаввур қилиб бўлмайди. Жаҳон тилшунослиги тилни ўрганиш борасида уни ёпиқ тизим эмас, балки ҳаракатдаги тизим сифатида, яъни жамият, тафаккур, маданият, сиёсат, мафкура, дин каби соҳалар билан боғлиқ тарзда ўрганиш лозимлигини кўрсатди. Тил ҳақидаги фаннинг турли соҳалар билан боғланиши унинг янгидан-янги хусусиятларини кашф этишда кенг имкониятларни очиб беради. Нутқ маданияти таълимоти тилнинг адабий ва адабий бўлмаган шакллари, статик ва динамик ҳолати, унинг функционал турлари ҳақидаги қарашларнинг яратилиши билан бирликда ривожланиб борди. Нутқ маданиятининг замонавий концепцияси – меъёрийлик, коммуникативлик, аҳлоқий принципи ва риторик канон маданий нутқнинг асосий хусусияти бўлиб, уларнинг бари тилнинг сайқаллашуви ва ривожланишида жуда муҳим роль ўйнайди. Нутқни маданий кўринишда такдим этиш учун зарур тил воситаларини танлаш ва қўллаш кўникмаларини ишлаб чиқиш, уларга нисбатан онгли муносабатни шакллантириш, белгиланган меъёрларга риоя қилиш талаб этилади.
В настоящей статье, учитывая неослабевающий интерес исследователей к проблеме речевых жанров, особое внимание уделяется к речи, которая является основным средством, обеспечивающим живость, жизненность и содержательность языка. Понятие речевых жанров является особым лингвистическим объектом для тех, кто изучает язык как единицу речи и речевого общения Речевое общение обеспечивает общение между говорящим и слушающим и составляет центр речевой деятельности.
Тадкикот объскти: олий таълим муассасаларида рус гили ва адабиёти ўқитувчиларини гайсрлаш жараёни.
Ишнинг мақсади: бадиий матнларни ўргатиш натижасида илмий асослаш ва талаба-филологларнинг касбий рус нутқига ўқитиш методикасини ишлаб ч и киш дир.
Тадкикот усуллари: умумфалсафий, ижтимоий-педагогик, киёсий, тажриба-синов, математик-статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: рус тили ва адабиётини ўкитиш методикасида фанлараро алокаларини кўллаш эҳтиёжи назарий асосланиб бсрилган; тўпланган материалларнинг функционал-стилистик ва фанлараро йўналиши асосида касбий нуткка боскичма-боскич ўкитиш тизими ишлаб чикилди; бадиий матнлар билан ишлашда билингв-талабалар рус нуткида пайдо бўлаётган нутк интерфсренцияси сабаблари аниқланди; оғзаки ва ёзма фикрни билдиришда билим ва кўникмаларни шакллаштириш бўйича ўкув-тил вазифаларнинг янги типологияси яратилди; бадиий матнлар материали асосида рус касбий нуткка ўкитиш методикаси ишлаб чикилди ва илмий-назарий асослаб берилди; касбий нуткнинг билим ва кўникмаларини шакллантириш, жумлаларни тузиш ва кўллашни ташкил этиш тамойиллари бўйича педагогик технологиялар кашф этилди; ишлаб чикилган методикани амалга ошириш максадида ўкув-мстодик мажмуа яратилди.
Амалий ахамияти: назарий ва амалий материал дастурлар, дарсликлар, ўкув кўлланмалар ёзишда хамда рус тили ва адабиёти, ўзбск ва чет тиллар назарий ва амалий фанларини ўқитиш жараёнида кўлланилиши мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олий таълим муассасалари ўкув жараёнига муаллифнинг яратилган 2 та дарслиги ва 3 та ўқув қўлланмасини тарғиб этиш орқали ижобий натижаларга эришилди.
Қўлланиш соҳаси: олий таълим тизими, педагогик кадрлар малакасини ошириш институтлари.
This article describes the pivotal role of speech etiquette in facilitating effective communication. Speech etiquette encompasses the rules and conventions that govern verbal interactions, including politeness, respect, and appropriate language use. The study delves into the multifaceted dimensions of speech etiquette, examining its impact on interpersonal relationships, cultural understanding, and overall communication effectiveness. According to Holmes’ research investigates the moral dimensions of speech acts, shedding light on how speech etiquette can influence the perception of potentially offensive or discriminatory language [3, 7]. This study explores the role of humor in workplace communication, highlighting how speech etiquette and politeness strategies are employed to manage power dynamics and navigate potentially provocative situations. This annotated bibliography provides a foundation for understanding the critical role of speech etiquette in the communication process. By drawing on seminal works in the field [11, 12, 13, 16, 17], this research aims to contribute to a deeper appreciation of how etiquette shapes and influences effective verbal interactions across various contexts and cultures.